Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Javni zajmovi". Rad ima 17 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

JAVNI ZAJMOVI

SADRŽAJ:

UVOD

Naša zemlja se već nekoliko godina nalazi u fazi dinamičnog razvoja, nakon perioda velikih oscilacija- nastalih uglavnom zbog političke nestabilnosti. Još uvek nejaka privreda u tranziciji, nije sama u mogućnosti da stvori odgovarajuću finansijsku klimu za razvoj, pa se pribegava, za neke nepopularne mere, javnom zajmu kao vidu javnog prihoda.

Javni zajam je vanredan prihod kome država najčešće pribegava radi finansiranja budžetskog deficita. Emisijom zajma, država dolazi do potrebnih novčanih sredstava, a sa druge strane dovodi do povećanja javnog duga. Sve češće opredeljenje naše zemlje za javno zaduženje, kao i ostalih zemalja sveta, dovodi do sve većeg rasta javnog duga, koji predstavlja veoma značajnu problematiku današnjice. Zbog toga je od izuzetnog značaja ispitati problematiku javnog duga, a pre svega problematiku javnog zajma, kao delimičnog uzročnika ove pojave.

POJAM I KARAKTERISTIKE JAVNOG ZAJMA

Danas je javni zajam jedan od osnovnih oblika javnih prihoda u razvijenim tržišnim privredama. Međutim, nije to uvek bilo tako. Sve do početka 19. veka, javni zajam nije bio razvijen, pre svega zbog toga što su finansije bile nesređene, što se nisu plaćale kamate niti se vršila amortizacija javnog zajma. Pored ovih razloga, postojala je i nesigurnost i nepoverenje kod potencijalnih zajmodavaca. Početkom 19. veka dolazi do razvoja kapitalističkih produkcionih odnosa, što je povlačilo i razvoj i institucija i sistem javnog zajma.

Javni zajam ili državni zajam (kredit) je glavni i najčešći oblik državnog duga. Javni zajam predstavlja oblik javnih prihoda, kojim se finansiraju javne funkcije države, odnosno javne potrebe.

U ovoj situaciji, država se nalazi na poziciji dužnika. Postupak uzimanja zajma implicira slivanje novčanih sredstava u državnu kasu. Ovde treba istaći da javni dug predstavlja neredovni javni prihod, koji ostvaruje država ili drugi javnopravni organ, koristeći ga u nameri da ostvari različite ciljeve:

pokrivanje budžetskog deficita (u situaciji kada postoji disbalans između javnih prihoda i budžetskih rashoda, u korist prvih);

saniranje posledica elementarnih nepogoda;

finansiranje aktivnosti, vezanih za odbranu zemlje;

finansiranje privrednih investicija, prvenstveno, ekonomske infrastrukture;

ostvarivanje stabilizacione politike zemlje.

Javni zajam je tesno povezan sa budžetskim deficitom i može se približno definisati kao zbir deficita ostvarenih u prošlosti. Veza između fiskalnog deficita i javnog zajma se može narušiti u sledećim slučajevima:

kada se deficit finansira nekreditnim izvorima (prihodi od prodaje državne imovine i kapitala, donacije i sl.);

kada država preuzima nekreditne obaveze (npr. preuzimanje negarantovnih dugova privrede, restitucija, ratne reparacije i dr.);

kada država ne izmiruje redovno svoje obaveze, tj. kada se pojavljuju docnje (slučaj Srbije 90-ih godina).

Pomoću javnog zajma, država dolazi do potrebnih finansijskih sredstava u specifičnim okolnostima i uslovima, kada su državi neophodna finansijska sredstva, i to odmah ili u kratkom periodu, a u cilju pokrića određenih, najčešće vanrednih rashoda, koje nije u stanju da pokrije sumom novca, ostvarenom redovnim prihodima.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]